ATHEIST RAP

Sarkazmom štitimo sebe

Kada su objavili svoj prvi album Maori i crni Gonzales  bili su atrakcija koja je razdrmala tadašnju scenu. Bili su zabavni, duhoviti, sveži, a njihove pesme su postale nezaobilazni . Prošlo je od tada 24 godine,  u međuvremenu, su sebi prokrčili put i od atrakcije postali pank ikone, poznate i priznate širom svetske pank scene. Atheist Rap svoju beskrajnu energiju donosi na HillsUp festival, a Radule, gitarista, pevač i jedan od osnivača benda priča o sebi, bendu i svetu koji nas okružuje.

Gotovo tri decenije ste na sceni. Koliko se ona promenila u međuvremenu? Uspevate li da pratite mlađe bendove i kako vam izgleda budućnost rokenrola na ovim prostorima?

RADULE: Moram da priznam da ne uspevam da propratim sve što se dešava ni na domaćoj ni na stranoj sceni, možda sam star i umoran, možda sam naslušan toliko da me nešto novo teško pomera. Kada pričamo o mlađim bendovima – većina onih koje smatram mlađim i nisu toliko mladi, neki po godinama, a neki po stažu na sceni. U svakom slučaju bendova ima, pitanje je koliko ima publike za to. Govorim o alternativi i podzemlju, naravno, tu se publika ne kupuje reklamom.

Prvi album se pojavio u totalno nevreme, a ipak je prokrčio svoj put do publike. Kako to izgleda danas  u eri interneta i društvenih mreža?
RADULE: I tada se publici pristupalo alternativnim putevima, samo što smo umesto interneta imali pirate i neke medije koji su pratili muzička dešavanja.

Na njemu ste se poigrali sa gomilom uticaja, na momente se može slušati i čitati kao dokument o svetskoj i domaćoj sceni. Šta je to Vas, potaklo i gurnulo u rokenrol?

RADULE: Rokenrol u vreme mog detinjstva nije bio na medijskoj margini kao sada, iako su tada radio i tv stanice bile isključivo državne, pa sam pelcer pokupio slušajući radio. Minimaksov Tup-tup je bila od onih emisija koja je umela da iznenadi novitetima, tako da sam tamo prvi put čuo Narodnu pesmu od Parafa, necenzurisanu verziju, i shvatio da postoje i zajebaniji pank bendovi od Pekinške patke. Zamolio sam starijeg burazera mog drugara da mi snimi na dve kasete nešto po svom izboru i preko noći sam sa Azre, Buldožera, Dugmeta, Sweet, Uriah Heep, Kiss (na žalost samo Dynasty albuma) i Beatlesa uleteo u Damned, Stiff Little Fingers, Dead Kennedys i Discharge.

Bend je za ovo vreme prošao svašta. Neki članovi su nas napustili zauvek, drugi su se povukli sa scene, koliko su vreme, neumitno sazrevanje i kadrovske promene uticale na vašu muziku?

RADULE: Sve navedeno je imalo uticaja na to da, godine koje su protekle, promene u zemlji i svetu, rođenja, smrti, sve to utiče na razvoj osobe, a samim tim i na muziku i tekstove koji nastaju u različitim periodima. Svako od nas svojim stilom daje nijanse sveukupnoj zvučnoj slici benda. Uz sve to mislim da generalno nije bilo nekih drastičnih promena po bilo kom pitanju, a nadam se ni previše ponavljanja.

Aktivno ste učestvovali u društvenim promenama, borili se za demokratizaciju i nekakv civlizacijski pomak u životima svih nas. Na kraju, posle svega viđenog, da li demokratija zna da peva kao što smo pevali o njoj?

RADULE: Demokratija u obliku u kakvom je mi poznajemo je samo fraza iza koje se krije parazitska neodgovornost bez razuma i vizije napretka vođena isključivo sitnim i krupnim ličnim interesom.

Duhovitost  i sarkazam su od početka vaš zaštitni znak. Da li je to vid samoodbrane ili je svet prosto jedno smešno mesto kome dajete dijagnozu?

RADULE: U većini slučajeva  samoodbrana od ljudske gluposti koja se kreće preko granica shvatljivog, ali u onom smislu da time štitiš sebe od činjenja nekog opravdano nasilnog čina koji bi ti doneo gomilu problema, jer ovo društvo većinski podržava najjadnije porive u čoveku.

Na počecima karijere ste „svirali, izlazili,pili i živeli“ u klubu  Žuta kuća. Imate li danas takvo mesto?
Nemamo. Promenio se koncept izlazaka, tek pojavom Društvenog centra se javilo nešto nalik tome, ali smo mi u međuvremenu omatorili. Trenutno je nešto nalik tome kod Pode u Suburbia klubu, pitanje je dokle će da traje s obzirom na to da gradski “stručnjaci” (da ne upotrebim neki izraz poput gušterski soj, degenerici, gnjide i sl. koji mi prvi padaju na pamet, videti pod “samoodbrana”) na polju arhitekture imaju bolje planove za svoje džepove.

Istorija Atheist Rapa je neodvojiva od automobilskog ciklusa, pa nas zanima: Kakvom paklenom mašinom ćete se dokotorljati na Zlatibor?
RADULE: Nemamo više paklenu mašinu, ali imamo paklenog vozača, naš Njaks je stari hevi metalac 🙂

 

Author: Hillsup Team

Share This Post On