Treba raditi i stvarati

  Ako bi jednom rečju mogli opisati karijeru „Dža ili Bu“ to bi verovatno bila reč „beskompromisnost“. Bili su i ostali bend koji se ne libi da jasno i glasno poruči šta misli o svetu koji nas okružuje, njegovim devijacijama i stranputicama. Na počecima karijere su im zabranjivane pesme jer su dirali u ikone komunizma, danas im otkazuju nastupe jer upiru prstom u lice onima koji kroje politički život naše zemlje. „Dža ili Bu“ ovog leta praši na Zlatiboru i zajedno sa nama, bar na momenat osvaja slobodu koja je svima preko potrebna. To je dovoljno dobar razlog da razgovaramo sa Nebojšom Simeunovićem Sabljarom, pevačem i liderom ovog izuzetnog benda. -Nedavno ste proslavili 30 godina postojanja. Iz ove perspektive, kako vam izgleda put koji ste prešli tokom te tri decenije? Mogu reći da sam zadovoljan onom sto smo uradili za ovih 30 godina postojanja benda. Možda smo mogli da uradimo više ali bi to onda bilo na uštrb nasih stavova, a stav koji imamo je nešto što predstavlja pečat benda Dža ili Bu.   -Dža ili bu, objektivno, nikad nije bio bend za koji bi mogli reći da je komercijalan. Šta vas je to toliko drugo održalo na sceni? Koliko puta ste se za to vreme naši pred izborom „Dža ili bu“? Ne bih se složio sa tim. Mislim da je Dža ili Bu oduvek svirao vrlo komercijalnu muziku. Problem je jedino u tome sto je uvek fukcionisao sam za sebe bez menadžera, marketinga I podrske muzičkih klanova. Pogledajte, naprimer, poslednja dva albuma. Da je pesme kao sto su “Vip”“Gasio sam Mrak” ili “Zauvek” snimio i odsvirao neki od bendova koji imaju podršku muzičkih klanova u Srbiji to bi bili mega hitovi. Rokenrol je postao veliki biznis, a mi smo uvek previše na njega gledali samo sa muzićke strane, nikad sa poslovne. “Ustani i Kreni” je naš najveći hit i postao je tako što se u vreme kad je izašao besomučno vrteo kako na radiju tako i na televizijama. Lično mislim da imamo puno boljih pesama, ali jednostavno hit se pravi medijskim bombardovanjem za koje mi danas nemamo mogućnosti.   – Uprkos svemu, domaći rokenrol decenijama pokazuje izuzetnu vitalnost. Iznova se pojavljuju neki mladi ljudi spremni da uzmu gitare u šake i krenu u neku svoju, ličnu pobunu. Šta ga to održava živim i, reklo bi se, nesalomivim? Ima puno mladih bendova. Ja inače od 1996. godine imam studio pod imenom FABRIKA u kome često snimam mlade bendove. Trudim se da im pomognem koliko mogu, da im prospem neku foru, da im ukažem na dečije bolesti koje smo mi prošli. Bore se. Neki opstanu a mnogi i nestanu. Da...

Read More

DŽA ILI BU

 ...

Read More

Izgubljeni su evergreen

    Od svog nastanka „Let 3“ provocira  javnost svojim stihovima, koncertima i stavovima. U svom ratu protiv univerzalne gluposti, Riječani ne prezaju od teških reči i vulgarnosti što izaziva podeljene reakcije. Dok ih njihovi poštovaoci slave, drugi deo javnosti ih razapinje na stub srama.  Prosto, „Let 3“ nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ovog leta sviraju na zlatiborskom HillsUp festivalu. Tim povodom , razgovarali smo sa Zoranom Prodanović em Prljom jednim od ključnih ljudi ovog čuvenog benda. Vaše nastupe često ocenjuju kao šokantne. Šta vas šokira? -U današnjem svijetu je postalo teško naći nešto što šokira, ali nas uvijek iznova uspijeva šokirati nepravda i manjak solidarnosti i razumijevanja među ljudima koji je sveprisutan. Let 3 nije samo muzika već koncept u kome se prepliću različiti vidovi umetnosti. Da li je rokenrol ustvari univerzalni medij u kome se sve vrste umetnosti mogu sresti i pronaći svoj pun izraz? -Rock’n’roll je kao forma zaista univerzalan medij i pruža priliku umjetniku da funkcionira na više razina istovremeno. Naš stav je da je obaveza svakog pravog umjetnika da svojim djelovanjem učini sve da svijet postane bolje mjesto za svih. Negde ste izjavili da je „Bombardiranje Srbije i Čačka” poslednji Jugoslovenski album. Na njemu ste se posvetili regionalnim mitovima. Koliko smo, po vama, duboku zaglibljeni u tu mitologiju i čini li vam se da umetnost može pomoći da se izvučemo iz nje? -To je zapravo napisao naš prijatelj, nedavno prerano preminuli rock novinar, pisac i glazbenik Ante Perković i jako nam se dopada taj njegov komentara tog našeg albuma. Kod svih naroda je prisutna mitologija, pa tako i kod naroda na ovim prostorima. Samo tu postoji problem jer se nikako ne izlazi iz gliba tih mitova, a kad se i pokuša napraviti odmak od njih to se radi na način da se negiraju, revidiraju i poništavaju. To nije dobro jer se nijedan narod ne smije stidjeti svoje prošlosti. 2000. godine ste zbog stanja u hrvatskoj muzici izvršili kolektivno samoubistvo na Trgu Bana Jelačića. Je l’ vredelo? -Zapravo je taj čin bio naša reakcija na to što je izdavač odlučio umnožiti naš album Jedina koji je prvotno trebao postojati samo u jednom primjerku i na taj način nas prevario. Mislimo da je naš potez imao smisla jer nas od onda nikad više nisu prevarili. A što se tiče stanja na sceni,hrvatska i općenito globalna scena boluje od istih simptoma. Scena je podosta umjetna i podložna precrtavanju nekih modela bez upotrebe mašte. Iako, ne može se reči da izumire, naprosto i globalno stanje je takvo. Sve je brzo i nestrpljivo. Rok trajanja je sveden na doslovno jedno slušanje,većina nema strpljenja da odsluša jednu pjesmu, a kamoli da...

Read More

intervju Obojeni program

    Obojeni program je nastao kao uzbudljiv i autentičan odgovor na punk energiju koja se kao lavina raširila muzičkom scenom krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka.  Od njihove prve svirke 1981. u novosadskom klubu Bronx ovom zemljom su protutnjale mnoge oluje, ali  uprkos njima „Program“  je ostao svoj, uporno braneći temeljne ljudske vrednosti: ljubav,  slobodu, nadu i optimizam. Obojeni program je veliki bend i imaćemo čast da ga ugostimo na HillsUp festivalu. Tim povodom smo razgovarali sa Branislavom Babićem Kebrom, čovekom čija su čudesna mašta, poezija i kreativnost stvorile ovaj bend i oko njega jedinstven svet.   Na sceni ste gotovo četiri decenije.  Koliko ste se Vi promenili za to vreme? -Sve se nekako oko nas menja, pa verovatno tako i mi.  Promene su prirodni procesi i ne vidim nista loše u tome. Mi smo u nekom konstruktivnom smislu uvek bili otvoreni za promene. Počeci vaše karijere su vezani za čitav pank talas koji je početkom 80-ih zapljusnuo Novi Sad. Pored vas, tu su bili Grad, Luna, La Strada, Boje… kako i zašto se pank tako dobro primio u pitomoj vojvođanskoj ravnici? -Nisam siguran da je baš lako objasniti zasto se  pank tako dobro primio u vojvodjanskoj ravnici, verovatno neki splet okolnosti, neko lepo vreme, neki zanimljivi ljudi, neko kosmičko ludilo, ko to moze znati ? Početna slova vaših prvih sedam albuma daju ime Novi Sad. Šta vaš grad čini toliko posebnim? -Mi živimo u tom gradu i nekako je normalno da za nas on ima poseban značaj. Nekada ste isticali svoje oduševljenje knjigama Svetislava Basare. Šta danas čitate? -Svako vreme ima neko  svoje obeležje , za ovo vreme to bi sasvim sigurno bio  Slobodan Tišma. Pominjali ste negde koncert Seks Pistolsa na Egzitu i utisak koji je ostavio na vas. Kakav je osećaj kada u već zrelim godinama dobijete priliku da se susretnete sa svojim uzorima? Da li je to na neki način bio susret sa samim sobom, tj. onim klincem koji je gladno upijao sve informacije o tadašnjoj pank sceni? -Moglo bi se  to i na takav neki način posmatrati. Bio je to sasvim sigurno vrlo emotivan doživljaj i jako dobar nastup Pistolsa.  Nisam previše bio okrenut tom istorijskom značaju benda, da je bio loš koncert rekao bih da je bilo bezveze, medjutim oni su bas dobro zvučali, sigurno bolje nego sedamdesetih godina prošlog veka. Čvrsto se držite određene doze andergraunda, svesno se trudeći da ne skliznete u mejnstrim. Da li vas to plaši velika scena ili ona zahteva previše kompromisa sa vaše strane? -Nisam bas siguran da se mi bilo čega držimo, nismo konceptualisti . Mi smo to što radimo, mi tako živimo...

Read More
Jul04

 U prodaju je puštena ograničena količina paketa 3+1. Potraži paket u najbližoj Win Win radnji ili online klikom na sliku ispod i iskoristi mogućnost da dođeš do karte za HillsUp2017 po ceni od 1950 dinara za sve tri...

Read More