intervju Obojeni program

 

 

Obojeni program je nastao kao uzbudljiv i autentičan odgovor na punk energiju koja se kao lavina raširila muzičkom scenom krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka.  Od njihove prve svirke 1981. u novosadskom klubu Bronx ovom zemljom su protutnjale mnoge oluje, ali  uprkos njima „Program“  je ostao svoj, uporno braneći temeljne ljudske vrednosti: ljubav,  slobodu, nadu i optimizam. Obojeni program je veliki bend i imaćemo čast da ga ugostimo na HillsUp festivalu. Tim povodom smo razgovarali sa Branislavom Babićem Kebrom, čovekom čija su čudesna mašta, poezija i kreativnost stvorile ovaj bend i oko njega jedinstven svet.

 

Na sceni ste gotovo četiri decenije.  Koliko ste se Vi promenili za to vreme?

-Sve se nekako oko nas menja, pa verovatno tako i mi.  Promene su prirodni procesi i ne vidim nista loše u tome. Mi smo u nekom konstruktivnom smislu uvek bili otvoreni za promene.

Počeci vaše karijere su vezani za čitav pank talas koji je početkom 80-ih zapljusnuo Novi Sad. Pored vas, tu su bili Grad, Luna, La Strada, Boje… kako i zašto se pank tako dobro primio u pitomoj vojvođanskoj ravnici?

-Nisam siguran da je baš lako objasniti zasto se  pank tako dobro primio u vojvodjanskoj ravnici, verovatno neki splet okolnosti, neko lepo vreme, neki zanimljivi ljudi, neko kosmičko ludilo, ko to moze znati ?

Početna slova vaših prvih sedam albuma daju ime Novi Sad. Šta vaš grad čini toliko posebnim?

-Mi živimo u tom gradu i nekako je normalno da za nas on ima poseban značaj.

Nekada ste isticali svoje oduševljenje knjigama Svetislava Basare. Šta danas čitate?

-Svako vreme ima neko  svoje obeležje , za ovo vreme to bi sasvim sigurno bio  Slobodan Tišma.

Pominjali ste negde koncert Seks Pistolsa na Egzitu i utisak koji je ostavio na vas. Kakav je osećaj kada u već zrelim godinama dobijete priliku da se susretnete sa svojim uzorima? Da li je to na neki način bio susret sa samim sobom, tj. onim klincem koji je gladno upijao sve informacije o tadašnjoj pank sceni?

-Moglo bi se  to i na takav neki način posmatrati. Bio je to sasvim sigurno vrlo emotivan doživljaj i jako dobar nastup Pistolsa.  Nisam previše bio okrenut tom istorijskom značaju benda, da je bio loš koncert rekao bih da je bilo bezveze, medjutim oni su bas dobro zvučali, sigurno bolje nego sedamdesetih godina prošlog veka.

Čvrsto se držite određene doze andergraunda, svesno se trudeći da ne skliznete u mejnstrim. Da li vas to plaši velika scena ili ona zahteva previše kompromisa sa vaše strane?

-Nisam bas siguran da se mi bilo čega držimo, nismo konceptualisti . Mi smo to što radimo, mi tako živimo i to je u estetskom smislu sigurno bliže nekom andergraundu nego bilo cemu drugom.

Negde u zlatiborskim vrletima, na jednoj steni stoji pločica sa ispisanim stihovima pesme Dejvi. Ostavljena je tu kao znak sećanja na Aleksandra Džavovića, planinara koji je pre godinu dana stradao u italijanskim Alpima. Svesni ste koliko duboko značenje vaši stihovi nekada mogu imati?

-Šta god da odgovorim zvučaće bezveze.  Žao mi je čoveka. Neka počiva u miru.

Posle svega, kako je biti Kebra?

– Borba prijatelju..

 

 

Author: Hillsup Team

Share This Post On