Koncerti su najveća predstava koju mozete doživeti

 

Kanda Kodža i Nebojša su na svoj put krenuli, sad već daleke, 1991. godine. Tokom tog putovanja su stvorili neke od najznačajnijih albuma i pesama srpskog rokenrola i sebi obezbedili važno mesto u istoriji ove magične muzike. Jedna od stanica na njihovom putu će biti i Zlatibor. Ovim povodom smo razgovarali sa Oliverom Nektarijevićem, frontmenom KKN i pokušali da otkrijemo kakve će duhove probuditi na HillsUp festivalu.

 

 

Kanda Kodža i Nebojša postoje više od četvrt veka. Jeste li se umorili?

 

-Prirodno je da se sa godinama umoriš, medjutim pretpostavljam da bi svi u bendu bili u dodiru sa muzikom i bez benda, jer je muzika više kao vazduh nego posao ili karijera.

 

Dragan Ambrozić je rekao da ste nastavili tamo gde je stala Ekatarina Velika. Kako Vi gledate na tu, sad već mitsku, scenu osamdesetih?

 

-Iz perspektive nekoga ko je dete jugoslovenskog a posebno beogradskog novog talasa, na muzički legat tog vremena gledam kao na deo sopstvenog muzičkog DNK, a prodaju magle i iluzija o boljoj prošlosti koja traje od raspada zemlje u kojoj je ta scena delovala, kao na društvenu anomaliju koja samoj muzici doprinosi u duhu onog Simovićevog stiha – «ni boljeg grožđa, ni gorih vinara».

 

Vaša muzika predstavlja bogatu mešavinu svih uticaja, od regea do klasičnog roka. Na sve to ste stavili svoj lični pečat i stvorili originalan zvuk po kome je KKN prepoznatljiv. Šta je sve stalo u vaš rokenrol?

 

-Kao sto pesma kaže, sve je stalo u naš rokenrol, žanrovski i stilski slobodno razmišljanje, razumevanje rokenrola kao jedne nove platforme crnih ljudi u SAD posle 2.rata koja se potom razvila u najveću kulturnu revoluciju XX veka. Kad rokenrol doživiš kao ličnu filozofiju i nacin gledanja na svet i ljude, onda je sigurno da puno onoga sto mi jesmo staje u rokenrol, ali muzika koju stvaramo i junaci i svetovi koji u njoj obitavaju već decenijama su veći od nas pojedinačno – zajedništvo benda stvara taj peti element koji mozete doživeti i kao originalan izraz, a i kao kljucni sastojak naše muzike.

 

Nekako izgleda da se poslednji veliki rokenrol bum u svetu desio 90-ih. Obzirom na trendove, mislite li da je moguća nova rokenrol revolucija?

 

-U smislu šou biz spektakla, teško. Tehno menadžeri su preuzeli poluge upravljanja svetom. Ali, mislim da će svaka sledeća revolucija delom biti i rokenrol revolucija, pošto te dve pojave dele puno zajedničkog – nepredvidivost, nekontrolisanost, delimičnu iracionalnost, a opet konkretne ljude koji stoje iza toga, dakle sve ono sto je tehno industrija XXI veka izbrisala u cilju sto sveobuhvatnijeg nadzora nad kompletnim čovečanstvom. Čovek medjutim ne moze biti čovek ako se ne pobuni i uvek je samo pitanje vremena kada će masa od letargične prerasti u kritičnu.

 

„Proći će njihovo“ je ostala upamćena kao jedna od himni otpora bezumlju jednog režima. Izgleda da nije izgubila na aktuelnosti?

 

-Verovatno je da i ubuduće nece izgubiti na aktuelnosti, ali to je pesma koju ne sviramo, koliko god bila relevantna za svaki trenutak u kome smo. Lično govoreci, nemam sumnju da ce njihovo uvek prolaziti a naše ostajati.

 

Jednu pemu ste posvetili velikanu Džo Strameru, sarađivali ste sa Vladom Džetom šta ih to povezuje sa KKN?

 

-Sa Džetom smo imali jedan spontani zajednički nastup pre nekoliko godina u Staroj Pazovi, jer smo bili silno zabavljeni rafalom albuma koje je objavio u poslednjih desetak godina, na njima je rekapitulirao svoj dotadašnji opus sa definitivnim beogradskim pub rok zvukom. A Strummer je bio veliko rokenrol srce cije smo otkucaje čuli jasno i doživeli kao nešto veoma blisko.

 

Puno nastupate. Da li je bina ustvari mesto gde rokenrol dobija svoj pravi i potpuni smisao?

 

-Da, koncerti su i dalje najveća predstava koju mozete doživeti i koja na mnogo načina može da promeni, oplemeni, usmeri vaš zivot, ali dodao bih tu i nosače zvuka, odnosno taj intimni, lični kontakt sa muzikom.

 

Zlatibor nema peščane plaže kao Mediteran, ali tu su „borove šume, duhova pune“. Kakve duhove prizivamo na HillsUpu?

 

-One koji nas bodre da stignemo do najviših vrhova sa kojih se dižemo ka zvezdama.

Author: Hillsup Team

Share This Post On