Treba raditi i stvarati

 

Ako bi jednom rečju mogli opisati karijeru „Dža ili Bu“ to bi verovatno bila reč „beskompromisnost“. Bili su i ostali bend koji se ne libi da jasno i glasno poruči šta misli o svetu koji nas okružuje, njegovim devijacijama i stranputicama. Na počecima karijere su im zabranjivane pesme jer su dirali u ikone komunizma, danas im otkazuju nastupe jer upiru prstom u lice onima koji kroje politički život naše zemlje. „Dža ili Bu“ ovog leta praši na Zlatiboru i zajedno sa nama, bar na momenat osvaja slobodu koja je svima preko potrebna. To je dovoljno dobar razlog da razgovaramo sa Nebojšom Simeunovićem Sabljarom, pevačem i liderom ovog izuzetnog benda.
-Nedavno ste proslavili 30 godina postojanja. Iz ove perspektive, kako vam izgleda put koji ste prešli tokom te tri decenije?

Mogu reći da sam zadovoljan onom sto smo uradili za ovih 30 godina postojanja benda. Možda smo mogli da uradimo više ali bi to onda bilo na uštrb nasih stavova, a stav koji imamo je nešto što predstavlja pečat benda Dža ili Bu.

 

-Dža ili bu, objektivno, nikad nije bio bend za koji bi mogli reći da je komercijalan. Šta vas je to toliko drugo održalo na sceni? Koliko puta ste se za to vreme naši pred izborom „Dža ili bu“?

Ne bih se složio sa tim. Mislim da je Dža ili Bu oduvek svirao vrlo komercijalnu muziku. Problem je jedino u tome sto je uvek fukcionisao sam za sebe bez menadžera, marketinga I podrske muzičkih klanova. Pogledajte, naprimer, poslednja dva albuma. Da je pesme kao sto su “Vip”“Gasio sam Mrak” ili “Zauvek” snimio i odsvirao neki od bendova koji imaju podršku muzičkih klanova u Srbiji to bi bili mega hitovi. Rokenrol je postao veliki biznis, a mi smo uvek previše na njega gledali samo sa muzićke strane, nikad sa poslovne. “Ustani i Kreni” je naš najveći hit i postao je tako što se u vreme kad je izašao besomučno vrteo kako na radiju tako i na televizijama. Lično mislim da imamo puno boljih pesama, ali jednostavno hit se pravi medijskim bombardovanjem za koje mi danas nemamo mogućnosti.

 

– Uprkos svemu, domaći rokenrol decenijama pokazuje izuzetnu vitalnost. Iznova se pojavljuju neki mladi ljudi spremni da uzmu gitare u šake i krenu u neku svoju, ličnu pobunu. Šta ga to održava živim i, reklo bi se, nesalomivim?

Ima puno mladih bendova. Ja inače od 1996. godine imam studio pod imenom FABRIKA u kome često snimam mlade bendove. Trudim se da im pomognem koliko mogu, da im prospem neku foru, da im ukažem na dečije bolesti koje smo mi prošli. Bore se. Neki opstanu a mnogi i nestanu. Da bi sve pošlo pravim putem,  potrebna je velika revizija kulture u ovoj zemlji. Kada se to bude desilo neke prave stvari ce izaći na svetlost dana. Zato treba raditi i stvarati, jer ko bi ga znao, mozda jednog dana za 50 godina ova zemlja postane kulturno normalna, a onda će neko iskopati tu vašu pesmu reci “Ovo je bila prava stvar, ovo je bio dobar rokenrol” To jedan od razloga sto i ja dalje stvaram, uvek nešto novo i nešto bolje. Stvaram jer znam da ce taj dan jednom doći.

 

-Uvek ste imali direktne poruke upućene establišmentu. Koliko vas je to koštalo?

Koštalo nas je uvek. Evo, na primer, pesma “Diktatore” koja je u prvoj noći kada je pustena na youtube imala 150.000 gledanja. Šta bi bilo da je mogla da se vrti na radiju. Imali smo i ranije takvih pesama a prva je bila Živeo Staljin i Svetska Revolucija koja je bila i prva naša zabranjena pesma na radio stanicama. Već  smo se navikli na to da kad gostujemo na radiju znamo da neke naše pesme bez obzira na naše želje jednostavno ne mogu da idu u program. To je cena toga što smo uvek bili svoji, iskreni i nikada nismo podilazili establišmentu.

 

– Izgleda da je vaša pesma „Diktatore“ nekome prouzrokovala priličan svrab u ušima pa vam je otkazano nekoliko nastupa. Ko su ljudi koji u 21. veku idu toliko daleko u svojoj želji da poptpuno kontrolišu javnu scenu?

Pesma Diktatore je nastala savim spontano polse mog hapšenja. Bila je to moja reakcija na političku torturu I napade na slobodu mišljenja. Zbog ove pesme smo često dobijali primedbe tipa “Mozete da svirate ali da ne svirate onu pesmu. Koju pesmu? Znate vi koju pesmu.”  Ipak  dug period smo ćutali jer nismo hteli da se informacija o pesmi raširi. Znaš, kad imas kulturne centre koji su pod direktnom upravom drzave, onda su tu neki ljudi koji odlučuju kome ce dozvoliti da odsvira koncert. Neki su upućeni ,a neki ne, i zato smo dugo vremena ćutali da ne bi napravili sebi jos više zabrana. Na kraju nam je pukao film pa smo sve to objavili u medijma. To je bio taj slučaj sa KC Užice. Ljudi iz Užica su se samoinicijativno organizovali i napravili nam svirku u drugom prostoru. Sve ja na kraju ispalo ok. To  je to kad inat proradi. Za svaki režim važi isto, sto vise vršiš torturu to će ti se više vratiti o glavu. Ovaj današnji diktator je u tome promašio. Oni pre njega su puštali rokenrol da kritikuje i nisu pravili toliku cenzuru. Bili su mnogo pametniji. Uostalom, znate sta je Tito uradio 68-e. Izašao i rekao “Mladi su u pravu” i nastavio dalje po svom. Ovi danas nemaju pojma šta rade. Cenzurišu sve do sitnih crevca.

 

– Plaši li vas to?

Ne.

 

– Vaša pesma Drugovi je jedna od najtragičnijih, nažalost i najrealnijih, slika užasnog vremena koje smo preživeli. Kako na nju reaguju mladi koji ga ne pamte i čini li vam se da iz nje izvlače prave pouke?

Pesma Drugovi je prva antiratna pesma devedesetih, pesma koja nikada nije bila singl niti imala spot a ipak postala hit na našim koncertima. Naša generacija je ta koja je završila ili na ratištu ili u ludari ili preko grane. Nadam se da će ova pesma preneti poruku novim generacijama i pokrenuti ih da se bore za prave vrednosti jer ljude ne možemo deliti po naciji ili boji kože već samo po tome da li je neko dobar ili loš čovek. Za one koje su vukli konce devedesetih svi nasi drugovi bili su samo brojevi.

 

– Sećate li se još tog čuvenog marta u kome ste opet videli dan? Da li je vreme da, konačno,  zauvek oteramo mrak?

Secćm se i uvek ću se sećati. Taj dan je jako bitan jer da je tog dana sve pošlo drugim putem možda bi bilo manje nesreće koja je usledila.

Author: Hillsup Team

Share This Post On